Тарнеров синдром

Кожни набори на врату код пацијената са Тарнеровим синдромом

Оболели имају кариотип 45, Х или 45, Х0. Инциденца рађања деце са овим синдромом је од 1 : 2500 до 1 : 3000. Преко 99% деце са овим синдромом се спонтано побацује. Тарнеров синдром настаје због нераздвајања полних хромозома у мејози оца. 

Манифестације

Присутан је фенотип жене, оваријуми су у рудиментарноој форми, нема полног сазревања, карактеристичан је низак раст, инталигенција је нормална или врло мало снижена. Постоје и случајеви мозаика и они могу бити фертилни. Примећују се едеми и карактеристични су набори на врату. 

Кариотип особа са Тарнеровим синдромом

Генетика - задаци

1. Цистична фиброза се наслеђује као аутозомно-рецесивно обољење. Родитељи који немају цистичну фиброзу имају двоје деце која су оболела и троје која су здрава. Замислите да је овај пар дошао код вас на генетичко саветовање.

а) Која је вероватноћа да њихово следеће дете добије ову болест?

б) Која је вероватноћа да је здраво дете хетерозигот?

2. Хантингтонова болест (летално обољење) се наслеђује аутозомно-доминантно. Амерички певач Woody Guthrie је умро од ове болести, као и један од његових родитеља. Његова супруга није имала историју ове болести у породици. Они имају троје деце. Која је вероватноћа да ће свако од њих оболети?

3. Мушкарац са брахидактилијом (краткопрстост) оженио се женом чији су прсти нормалне дужине. Из тог брака родила су се деца са прстима нормалне дужине, али и деца са кратким прстима. Брахидактилија се наслеђује аутозомно-доминантно.

а) Који су генотипови родитеља и деце?

б) Која је вероватноћа рађања деце са брахидактилијом?

4. Један облик патуљастог раста (Ahondroplasia) се наслеђује моногено. у једном циркусу, у браку два ахондропазична патуљка рођено је једно дете патуљак а друго дете нормалног раста. Да ли је ова особина доминантна или рецесивна?

5. Уколико се човек који има плаве очи (рецесивно својство) ожени женом која има кестењасте очи (доминантно својство)  чија је мајка имала плаве очи, која пропорција деце са плавим очима  може да се очекује ?

6. Алкаптонурија је метаболички поремећај, оболеле особе продукују црни урин. Ова болест последица је постојања алела а, који је рецесиван у односу на алел А који је одоговоран за нормалан метаболизам. Андрија има нормалан метаболизам, али њен брат и њен отац болују од алкаптонурије док је мајка здрава.

а) Одреди генотипове Андрије, његовог оца, мајке и брата ?

б) Уколико би Андријини родитељи желели да имају још једно дете, која је вероватноћа да ће оно имати алкаптонурију?

в) Уколико би се Андрија оженио особ са алкаптонуријом која је вероватноћа рађања првог детета са овом болешћу ?

7. Ако мајка и дете имају крвну групу О, коју крвну групу отац не може да има у том случају?

8. Коју крвну групу има човек који не може да буде отац детету које има крвну групу АB ?

9. У случају спорног очинства одредити ко би могао да буде отац детета. Мајка има крвну групу B, дете је О крвна група, један могући отац је А крбне групе, а други АB.

Ко је отац?

10. Полно везани рецесивни ген д доводи до појаве далтонизма. Жена нормалног вида, чији је отац био слеп за боје, удала се за човека слепог за боје. Одреди :

а) Колика је вероватноћа да ће њихово прво дете бити дечак слеп за боје?

б) Колика је очекивана пропорција кћерки слепих за боје?

в) Колико ће деце имати нормалан вид?

11. Петар и Ана имају нормалан вид. Након 10 година брака, Ана је родила девојчицу слепу за боје. Петар је одмах тражио развод брака тврдећи да дете није његово. Да ли је тачно да Петар није могао да буде отац? Објасни одговор. Да је Ана родила дечака слепог за боје, да ли би Петар и тада мога да тврди да није отац?

12. У браку здраве жене и мушкарца са миопијом (кратковидост) рођено је троје деце. Први потомак је мушког пола (особа 1), док обе ћерке (особе 2 и 3) нормално виде. Особа број 3 се удала за човека који нормално види и који има родитеље које нормално виде, али и две сестре са миопијом. Дете рођено у овом браку је кратковидо. Нацртати родословна стабла обе породице. О ком типу наслеђивања је реч?

13. Хромозом се састоји од следећих сегмената, при чему * представља центромеру.

А Б Ц Д Е * Ф Г

До којих мутација је дошло у следећим хромозима?

а) А Б Е * Ф Г

б) А Е Д Ц Б * Ф Г

в) А Б А Б Ц Д Е * Ф Г

г) А Ф * Е Д Ц Б Г

14. Господин и госпођа Тедић годинама покушавају да добију дете, али безуспешно, због смањеног броја сперматозоида г-дина Тедића. Тестикуларном биопсијом (где су видљиви ступњеви мејозе) анализирани су хромозоми си сви су изгледи нормално осим пара број 12. Кариотип г-ђе Тедић је у потпуности нормалан.  Који тип аномалије хромозома 12 се уочавају код г-дина Тедића?

15. Човек слеп за боје има кћерку генотипа 45, Х0 која има нормалан вид. Да ли, на основу ових података, може да се закључи код ког је родитеља није дошло до раздвајања хромозома?

Структурне аберације хромозома

У већини случајева структурне промене настају услед једног или више прекида дуж осе хромозома, што је праћено губитком или реаранжманом генетичког материјала. Овакве промене најчешће се дешавају спонатано мада могу бити и индуковане неким спољашњим фактором (хемијски агенси, радијација). уколико до структурне промене дође на само једном хромозому хомологог пара али не и на другом за такву јединку кажемо да је хетерозиготна за аберацију.

Структурне аберације хромозома

Структурне аберације се деле на :

1. Делеције                   

2. Дупликације

3. Инверзије

4. Трансколације

Делеције

Када на хромозому дође до прекида на једном или више места и неки део буде изгубљен тада долази до структурних промена које се називају делеције.

Делецијом доминантног алела А код хетерозигота, рецимо Аа, долази до испољавања рецесивног алела услед делеције доминантног и та појава се назива псеудодоминанса.

Делеције се обично деле :

1. Терминалне – уколико до делеције дође на крајевима хромозома

2. Интерстицијалне – уколико до делеције дође у унутрашњости хромозома.

О делеционим синдромима је већ било речи, али пример за то код човека је рецимо делеција кратког крака хромозома 5 доводи до синдрома мачијег плача (погледати тему :  делециони синдроми човека).

Интерстицијална делеција

Ring хромозоми

Специфичан облик аберације предстаљаки прстенасти или Ring хромозоми. До овога долази услед прекида на оба краја хромозома при чему долази до њиховог спајања. Ово представља један вид делеције.

Ring хромозоми

Дупликације

Када год се било који део у геному, било један генски локус или неки већи део хромозома, нађе у више од једне копије ради се о дупликацијама. Дупликације резултују вишком генетичког материјала, могу да продукују фенотипску варијабилност и важне су за генетичку варијабилност у еволуцији.

Дупликација

Инверзије

Инверзије су такав тип хромозомских аберација у коме је неки сегмент хромозома окренут за 180 степени. Код ових структурних аберација не долази до губитка генетичког материјала већ само до његовог реаранжирања.

Постоје две врсте инверзија :

1. Перицентрична инверзија – када је у инверзију укључена центромера.

2. Парацентрична ингверзија – када у инверзији није укључена ценртомера.

Уколико само један члан хомолого пара поседује инверзију, нормалан линеарни синапсис неће бити могућ и овакви организми са једним хромозом хомолого пара који је захваћен инверзијом називају се иверзиони хетерозиготи.

Носиоци инверзија могу да имају смањену фертилност.

Парацентрична инверзија

Перицентрична инверзија

Транслокације

Трансколације представљају промену локације хромозомских сегмената у геному односно представљају покрете и премештање тих сегмената на нову лоакцију у геному.

Генетичка информација није изгубљена, нити је има у вишку  већ је присутана у реаранжираном облику. Могу да утичу на фертилитет.

Постоје три типа трансколација :

1. Центрична фузија или Робертсонова транслокација

2. Реципрочна транслокација

3. Инсерционална транслокација

Центрична фузија или Робертсонова транслокација

До центричне фузије долази услед прекида на или поред центромера два хромозома што је праћено њиховом фузијом или спајањем.  Код људи дуги крак хромерације озома  13, 14, 15, 21 и 22 су најчешће подложни овој промени и то највише 13 са 14 и 14 са 21. Ово су све акроцентрични хромозоми који носе вишеструке копије рРНК. Мада центрична фузија укључује губитак рРНК гена, обично се задржи довољно па не долази до озбиљних поремећаја. Носилац овог типа може да има само 45 хромозома и то без последица на фенотип. Овакав случај назива се балансирана транслокација.

Реципрочне транслокације

Овај тип укључује међухромозомске размене. Сваки крак било ког хромозома може да буде укључен у размену и носиоци оваквих хромозомских реаранжмана су обично здрави.

Инсерционалне транслокације

Овај тип укључује уметање или инсерцију делетираног сегмента у ''међупростор'' на другој локацији. Овај тип транслокације је веома редак.

Полно везано наслеђивање

Правила Х-везаног доминантног наслеђивања


1. Преносе се и експримирају у оба пола.
2. Дешавају се чешће код жена него код мушкараца.
3. Оболели мушкарац преноси поремећај свакој кћерци али никада сину.
4. Нема прекида у породичном стаблу, оболели син мора да има оболелу мајку, оболела кћерка мора да има оболелог оца или мајку.

Правила Х-везаног рецесивног наслеђивања

1. Више обољевају мушкарци него жене.

2. Оболели синови обично имају здраве мајке, тако да се и код ових карактериситика срећу прекиди у породичном стаблу.

3. Мутантни алел добијају све ћерке од свог оца али га не испољавају.

4. Све ћерке оболелих очева су носиоци датог алела.

5. Мутантни алел се никада не преноси са очева на синове.

Правила Y-везаног (холандричног) наслеђивања

1. Гени на Yхромозому се експримирају и преносе са очева на синове.

2. Нема прекида у породичном стаблу.

Пример за то код човека је наслеђивање длакаости ушију.

Правила аутозомно-рецесивног насеђивања

1. Поремећаји могу да се јаве и код мушкараца и код жена и јављају се са једнаком учесталошћу.
2. Постоје прекиди у породичном стаблу, а уобичајен тип експресије је хоризонталан ( рецимо код родитеља се не јављају поремећаји а код деце да).
3. Када иба родитеља имају поремећај имају га и сва деца.
4. Особе са поремећајем са здравим хомозиготним партнером имају здраву децу.
5. Аутозомно-рецесивне особине се чешће испољавају код деце чији си родитељи у сродству.

Правила аутозомно-доминантног наслеђивања

1. Експресија алела се јавља и код мушкараца и код жена и они га подједнако преносе и кћеркама и синовима.
2. Уколико се искључе нове мутације и непенетрантност гена, свака оболела особа има оболелог родитеља - тзв. вертикални тип експресије у породичном стаблу.
3. Уколико су оба родитеља здрава, сва деца су здрава.
4. Нема прекида у породичном стаблу.

Један родитељ оболели хетерозигот а други тдрави рецесивни хомозигот

Родитељи хетерозиготи

Епистаза

Епистаза је појава када ефекат једног гена или генског пара маскира ефекте другог гена или генског пара. Рецимо, присуство хомозиготног рецесивног алела може да врши превенцију експресије других алела на другом локусу. У овом случају алели иницијалног локуса означавају се као епистатички (они који врше маскирање) у односу на оне на другом локусу који се називају хипостатички (они који су маскирани).

Полазне претпоставке  :

- У случају епистатичких интеракција , продукују се јасно изражене фенотипске класе, свака различита и уочљива у поређењу са осталима.

- Гени разматрани у сваком укрштању нису везани. Алели ће бити означени са А, а, B, b у сваком случају који пратимо.

- Када постоји потпуна доминантност ознаке које ће бити коришћене су А- и  B- , где цртица означава било који алел без последица на фенотип.
Пример
Ако је црна боја одређена доминантним алелом А, свеједно је да ли ће бити АА или Аа јер боја ће бити свакако црна.

- При укрштању паренталне генерације коју чине хомозиготи ААBB,  ааbb , ААbb или ааBB, а у првој филијалној генерацији биће хетерозиготи АаBb чијим укрштањем добијамо другу филијалну генерацију коју посматрамо.

Рецесивна Епистаза (9 : 3 : 4)

Наслеђивање боје крзна код миша

Пример

Нормална боја крзна миша АА је агути која је доминантна у односу на неагути тј. црно крзно која настаје као експресија хомозиготно-рецесивне мутације аа. Када је присутна хомозиготна рецесивна мутација bb на другом локусу елиминише се пигментација и такви мишеви су албино. присуство макар једног доминантног B алела доводи до појаве пигментације.

Дакле, генотип са bb маскира или супримира ескпресију алела А.

Ф1 : АаBb х АаBb

Ф2	Генотип	Фенотип	Коначан однос фенотипова
9/16	A-B-	агути	9/16 агути
3/16	aaB-	црни	3/16 црни
3/16	A-bb	албино	4/16 албино
1/16	aabb	албино

Доминантна Епистаза (12 : 3 : 1)

Наслеђивање обојености код тикве.

Пример

Доминанти алела А резултује белом бојом полда без обзира на генотип другог локуса B. У одсуству доминантног алела А (генотип аа), BB  или Bb резултовће жутом бојом полда док ће генотип bb дати зелену боју полда.

Ф1 : АаBb х АаBb

Ф2	Генотип	Фенотип	Коначан однос фенотипова
9/16	A-B-	Бела боја	12/16 бела боја
3/16	A-bb	Беле боја
3/16	aaB-	Жута боја	3/16 жута боја
1/16	aabb	Зелена боја	1/16 зелена боја