Продужена мождина - Medulla Oblongata

Продужена мождина (Medulla Oblongata) је део можданог стабла. Наставља се на кичмену мождину и има облик купе чији је доњи крај у нивоу великог отвора лобање (foramen magnum). Дуга је око 2,5 центиметра и чини под четврте мождане коморе).

Функционална анатомија продужене мождине

Попречни пресек продужене мождине се разликује од пресека кичмене мождине јер се у продуженој мождини и то у њеној доњој половини укрштају укрштају снопови кортикоспиналних  влакана и деле сиву масу на велики број острваца. Место укрштања снопова назива се decussatio pyramidalis. Централни канал се проширује у каудални (доњи) део продужене мождине а затим на месту које се назива obex проширује се у четврту мождану комору (ventriculus quatrus). Сива маса је веома комлексно издељена на велики број острваца и назива се tegmentum.

Латерално односно бочно полази 5 кранијалних нерава и то су XII, XI, X, IX и део VIII. Дорзална страна продужене мождине назива се Fossa rhomboidea и представља сам под четврте мождане коморе. Изнад продужене мождине налази се мождани мост. Између њих налази се сноп влакана који се назива stria medularis и представља у ствари границу између можданог моста и продужене мождине. 

У сивој маси продужене мождине налазе се моторна једра следећих кранијалних нерава :

- Nervus hypoglossus или XII кранијални нерв

- Nervus accessorius или XI кранијални нерв

- Nervus vagus или X кранијални нерв

- Nervus glossopharingeus или IX кранијални нерв

- Nervus statoacusticus или VIII кранијални нерв

Анатомија продужене мождине и кранијални нерви

Још једна веома битна структура налази се у продуженој мождини, њен филогенетски старији део - ретикуларна формација. Протеже се кроз њен средњи део и преко средњег мозга долази чак до међумозга. Састоји се из великог броја неурона који су повеуани како међусобно тако и преко асоцијативних или интернеурона који омогућавају усклађивање рефлекса продужене мождине. Ретикуларна формација има и улогу у одржању свести и будности. 

Функција продужене мождине

Продужена мождина се још и назива чвор живота, јер се ту налазе центри за регулацију дисања и рада срца. Нерв вагус или нерв луталац утиче на нормалан или вагусни тон срца који износи око 70 откуцаја у минути док пресецањем овог нерва број ових откуцаја код човека расте и до 150. 

Нервна регулација респирације

Дисање се састоји у смени удисаја или инспиријума и издисаја или ескпиријума. То се постиже контракцијом међуребарних мишића и дијафрагме. Нервни импулси који утичу на контракцију дијафрагме долазе из ретикуларне формације продужене мождине, односно из центра за инспиријум, затим се нервни импулс из центра за инспиријум нисходним путем спушта до мотонеурона који чији аксони улазе у састав нерва френикуса који се налази од 3. до 5. цервикалног сегмента кичмене мождине и зато ако дође до прекида у овом делу тј. до спиналног шока зауставља се дисање. Импулси који изазивају инспириујм шаљу се у периодима а затим се прекидају и тада наступа издисај или експиријум. 

Нервна регулација срчаног рада

Као што је већ речено вагус даје миран тонус срцу од 70 откуцаја у минути. Постоје два центра која регулишу рад срца :

- Кардиоинхибиторни центар

- Кардиоакцелераторни центар

Кардиоинхибиторни центар смештен је у делу ретикуларне формације продужене мождине. Неурони овог центра спонтано генеришу импулсе који путем вагуса у чију се грану улива и део парасимпатичких влакана утиче на нормалан тонус срца. 

Кардиоакцелераторни центар шаље импулсе путем симпатикуса тј. симпатичких влакана који убрзавају његову ферквенцију. 

Вазомоторни центар се такође налази у продуженој мождини. Овај центар слањем импулса кроз кичмену мождину утиче на глатке мишиће крвних судова и мења њихов тонус и у крајњој линији и дијаметар крвних судова. 

Вазомоторни центар се састоји из два дела :

- Пресорни центар

- Депресорни центар 

Пресорни центар делује тако што шаље импулсе преко постганглијских влакана симпатикуса и врши вазоконстрикцију крвних судова, тј. сужава их. 

Депресорни центар делује инхибиторно на пресорни центар и тако инхибира његово дејство ширећи крвне судове.

Продужена мождина је такође центар многих рефлекса. Као што су рефлекс гутања, саливације или лучења пљувачке, рефлекс кашљања, кијања, рефлекс фонације који је у биолошком смислу потребан за дозивање мајки од стране младунца, рефлекс повраћања.