Кичмена мождина - Medulla spinalis

Кичмена мождина или Medulla spinalis је еволутивно најстарији део централног нервног система. Смештена је у кичменом каналу и не протеже се целом његовом дужином. Код свих кичмењака план грађе је углавном типичан. Мењају се само дужина и маса кичмене мождине. Код риба кичмена мождина је најдужа и иде у репни регион док код копнених кичмењака иде само до првог лумбалног сегмента. Обавијена је са три опне (meninge) које имају заштитну улогу и то су :

- тврда опна или dura mater која належе на кичмени канал са унутрашње стране
- мека опна или pia mater која належе директно на кичмену мождину
- паучинаста опна или arahnoidea која је између ове меке и тврде опне.

Функционална анатомија кичмене мождине

Између паучинасте и меке опне налази се субарахноидни простор који је испуњен цереброспиналном течношћи тј. ликвором који има заштитну улогу при потресима и ударима и садржи малу концентрацију протеина, моноцита и лимфоцита. Такође ликвор испуњава и централни канал (canalis centralis).

На кичменој мождини разликујемо две бразде :

- Леђна бразда (sulcus dorsalis)

- Трбушна бразда (sulcus ventralis)

На попречном пресеку кичмене мождине уочавају се сива и бела маса. Сива маса (substantia grisea) окружује централни канал и има облик лептрита раширених крила или облик латиничног слова Х. Око сиве масе налази се бела маса (substantia alba). Сива маса је претежно грађена од тела неурона која су немијелизована, док је бела маса крађена од аксона или нерита који су мијелизовани па отуда и потиче овај назив беле масе (мијелински омотач је грађен од једне врсте сфинголипида који има белу, седефасту боју).

Од кичмене мождине, код човека, полази 31 пар мождинских нерава док их код жабе има свега 10 пари. Са сваког сегмента полази по један пар и нервна влакна улазе на леђној или дорзалној страни а излазе са трбушне или вентралне стране. 

Са дорзалног корена полази сензитивни неурон чије се тело налази изван кичмене мождине и смештено је у спиналној ганглији. Сензитивни неурон је у вези са одређеним рецептором, и то су најчешће биполарни неурони. Са вентралног корена полазе мотонеурони који се изван кичмене мождине спајају са сензитивним па су мождински нерви мешовитог карактера. Њима се придружује и део вегетативног нервног система. Мотонеурон је у вези са ефектором а то су  мишићи или жлезде. 

Усходни и нисходни путеви кичмене мождине

У процесу еволуције долазило је до промене дужине кичмене мождине као и масе. Услед тога диференцира се велики број усходних и нисходних путева или tractus-a.

Код колоуста диференцирани су само нисходни путеви, док су усходни у зачетку и имају дифузан карактер. Контролу великих мишићних маса остварују специјализовани џиновски неурони, тзв. Müllerovi neuroni.

Код риба развијени су нисходни путеви који су нешто дужи и усходни који повезују кичмену мождину са средњим мозгом и продуженом мождином.

Код водоземаца број путева се не повећава знатно у односу на рибе. 

Код птица развија се још и тектоспинални трактус. 

Код сисара развијени су дуги нисходни путеви који повезују моторну кору мозга и кичмену мождину. То су кортикоспинални или пирамидални путеви. Такође развијени су и усходни путеви који спајају кичмену мождину са таламусом, то је такозвани спиноталамички пут.

Функције кичмене мождине

Кичмена мождина има рефлексну и проводну улогу. Проводна се састоји у томе да од рецептора који је стимулисан нервни импулс иде преко сензитивног неурона до кичмене мождине одакле иде усходним путевима до виших делова ЦНЦ-а а затим нисходним путевима долази одговарајућа реакција која се спроводи мотонеуроном до ефектора. Све се то дешава у делићу секунде. 

Рефлексна функција је доста важна јер је кичмена мождина центар многих простих рефлекса. Ту се налази рефлекс флексије, рефлекс ходања, пателарни рефлекс, абдоминални рефлекс, рефлекс пражњења мокраћне бешике, табански рефлекс, рефлекс за покретање међуребарних мишића и мишића дијафрагме.

Услед прекида на неком делу кичмене мождине долази до спиналног шока. Од места прекида па на доле долази до парализе и губитка свих функција. Након неког времена може доћи повраћаја неких од рефлекса. У току опоравка може доћи до тзв. масовног рефлекса. Масовни рефлекс је скуп реакција када се соматски и висцерални рефлекси појачавају изнад базалног или основног нивоа и тада долази до пражњења моркаћне бешике и када је полупразна, до дефекације, осцилације притиска, појачано знојење.