Постоје две типа ћелијске деобе:
-Митоза
-Мејоза
Пре сваке од ових деоба, ћелија се налази у интерфази. Интерфаза је фаза између две деобе и ћелија се налази у тој фази највише времена. Од 24 сата, скоро 23 часа отпада на интерфазу, а остатак на деобу, дакле нешто више од 1 часа.
Интерфаза обухвата 4 подфазе :
-G0
Ћелија ''одлучује'' да ли ће ући у деобу, или ће остати у интерфази. Ћелије канцера заобилазе ову фазу или је веома брзо пролезе.
-G1
Долази до интензивног ћелијског раста , убрзава се метаболизам, и уочава се веома брз раст ћелије.
-S
Ова фаза је веома битна јер се тада одиграва репликација ДНК и удвајање хистона. Након ове фазе, ћелија има 46 хромозома, а сваки хромозом има 2 хроматиде, од којих свака хроматида има по један молекул ДНК. ДНК је благо деспирализована у региону центромере.
-G2
Долзи до синтезе свих битних протеина неопходних за деобу између којих је и кинетохор.
Профаза
Долази до спирализације хромозома, једрова опна се фрагментише и нестаје, једарце се губи.
У раној профази свих анималних ћелија долази до миграције два пара центриола на полове ћелије. Сваки хромозом има две хроматиде - сестринске хроматиде. Почиње формирање деобних нити.
Метафаза
Хромозоми су максимално спирализовани и микроскопски најуочљивији. Хромозоми су поређани у екваторијалну раван тзв. метафазна плоча. Хромозоми су везани за деобне нити преко кинетохора. Деобне нити су грађене из микротубула које се састоје од протеина тубулина. Постоје 3 врсте деобних нити:
Астери (астралне нити)-полазе од центриола, кратке су и завршавају се слепо. Биљна ћелија не поседује астере.
Хромозомске нити-простиру се од једног пара центриола до једног хромозома.
Континуалне нити-полазе од једног пара центриола до другог пара центриола.
Анафаза
Ћелија се издужује. Како је хромозом имао две хроматиде, свака од тих хроматида почиње да се креће ка једном полу ћелије. Њихово кретање омогућавају специфични протеини тзв. моторни протеини. Енергију потребну за овај процес добијају хидролизом АТП-а.
Телофаза
Ово је завршни ступањ митозе. Сада се на сваком полу налази по један комплетан сет хромозома. Након кариокинезе следи цитокинеза. Почиње поно да се ствара једрова опна, хромозоми се деспирализују и образују хроматин. Опет један хромозом има једну хроматиду са једним молекулом ДНК. Формира се нуклеолус-једарце, деобне нити се разграђују. Након завршека телофазе, ћелија се опет налази у интерфази.
Неке ћелије се никада не деле и заувек остају у интерфази. Такве су нпр. нервне ћелије и сертолијеве ћелије тестиса. Они у цитоплазми садрже протеине блокаторе деобног вретена.
Постоје супстанце које могу да прекину ћелијску деобу, такав је нпр. колхицин, који прекида деобне нити.
Милорад Драгић
-Митоза
-Мејоза
Пре сваке од ових деоба, ћелија се налази у интерфази. Интерфаза је фаза између две деобе и ћелија се налази у тој фази највише времена. Од 24 сата, скоро 23 часа отпада на интерфазу, а остатак на деобу, дакле нешто више од 1 часа.
Интерфаза обухвата 4 подфазе :
-G0
Ћелија ''одлучује'' да ли ће ући у деобу, или ће остати у интерфази. Ћелије канцера заобилазе ову фазу или је веома брзо пролезе.
-G1
Долази до интензивног ћелијског раста , убрзава се метаболизам, и уочава се веома брз раст ћелије.
-S
Ова фаза је веома битна јер се тада одиграва репликација ДНК и удвајање хистона. Након ове фазе, ћелија има 46 хромозома, а сваки хромозом има 2 хроматиде, од којих свака хроматида има по један молекул ДНК. ДНК је благо деспирализована у региону центромере.
-G2
Долзи до синтезе свих битних протеина неопходних за деобу између којих је и кинетохор.
Митоза
Профаза
Долази до спирализације хромозома, једрова опна се фрагментише и нестаје, једарце се губи.
У раној профази свих анималних ћелија долази до миграције два пара центриола на полове ћелије. Сваки хромозом има две хроматиде - сестринске хроматиде. Почиње формирање деобних нити.
 |
Метафаза
Хромозоми су максимално спирализовани и микроскопски најуочљивији. Хромозоми су поређани у екваторијалну раван тзв. метафазна плоча. Хромозоми су везани за деобне нити преко кинетохора. Деобне нити су грађене из микротубула које се састоје од протеина тубулина. Постоје 3 врсте деобних нити:
Астери (астралне нити)-полазе од центриола, кратке су и завршавају се слепо. Биљна ћелија не поседује астере.
Хромозомске нити-простиру се од једног пара центриола до једног хромозома.
Континуалне нити-полазе од једног пара центриола до другог пара центриола.
Анафаза
Ћелија се издужује. Како је хромозом имао две хроматиде, свака од тих хроматида почиње да се креће ка једном полу ћелије. Њихово кретање омогућавају специфични протеини тзв. моторни протеини. Енергију потребну за овај процес добијају хидролизом АТП-а.
Телофаза
Ово је завршни ступањ митозе. Сада се на сваком полу налази по један комплетан сет хромозома. Након кариокинезе следи цитокинеза. Почиње поно да се ствара једрова опна, хромозоми се деспирализују и образују хроматин. Опет један хромозом има једну хроматиду са једним молекулом ДНК. Формира се нуклеолус-једарце, деобне нити се разграђују. Након завршека телофазе, ћелија се опет налази у интерфази.
Неке ћелије се никада не деле и заувек остају у интерфази. Такве су нпр. нервне ћелије и сертолијеве ћелије тестиса. Они у цитоплазми садрже протеине блокаторе деобног вретена.
Постоје супстанце које могу да прекину ћелијску деобу, такав је нпр. колхицин, који прекида деобне нити.
Милорад Драгић
Нема коментара:
Постави коментар