Генетика за основце

ДНК и РНК

Сваки организам садржи генетичку шифру која је код већине организама у молекулу ДНК. Молекул ДНК је дезоксирибонуклеинска киселина. На њој су исписани сви гени. Веома важну улогу у остваривању тих гена и њихових производа - протеина има РНК тј. рибонуклеинска киселина која се од ДНК разликује у хемијској грађи. ДНК се налази само у једру и још неким органелама као што су митохондрије. РНК настаје у једру а своју пуну улогу остварује у цитоплазми. Она на себи садржи упутства са ДНК која носи у цитоплазму и тамо уз помоћ рибозома ствара протеине који имају различите улоге.

Хромозом

У току интерфазе, фазе ћелијске деобе, ДНК се налази у спирализованом стању у структури која се зове хроматин или наследни једров материјал. Разлог због чега је ДНК тако ''упакована'' је због величине, укупна величина ДНК човека износи 2м па је потребно да буде тако ''упакована'' у једро koje има димензије 5-10 микрометара. Када крене ћелијска деоба, ДНК се додатно спирализује и образује структуру која се назива хромозом. Пре него што ће ћелија ући у деобу, сва количина ДНК се дуплира јер након деобе настају две идентичне, ћерке ћелије које морају да имају исту количину ДНК. Код човека број хромозома у телесним ћелијама износи 2n=46 односно 46 хромозома. У полним ћелијама (сперматозоид и јајна ћелија) овај број је смањен на половину тј. n=23 јер када дође до оплођења, спајања јајне ћелије и сперматозоида свака од њих носи по 23 хромозома па зигот или оплођена јајна ћелија има опет 2n=46 која ће касније развијањем дати организам.

Хромозом је грађен из два крака који представљају хроматиду једног хромозома. Краћи крак је p  крак, а дужи q крак. Између њих налази се једно сужење које се назива центромера. 

На хромозомима су смештени гени на местима које се називају локуси, дакле локус је место гена. 

            

 Кариотип и Кариограм

Кариотип представља број хромозома у телесној ћелији, карактеристичан је и сталан за сваку врсту посебно.

Кариограм преставља хромозоме једне ћелије поређане по величини.

Кариограм жене

Кариотип мушкарца

                   

                    


  Наслеђивање пола

Као и већина ствари и пол је одређен генима. Постоје две врсте хромозома који одређују пол и називају се, према томе полни хромозоми. Постоји Х хромозом и Y хромозом. Један добијамо од оца а један о мајке.

Па, женски пол је одређен са два Х хромозома, дакле ХХ је женског пола а ХY је особа мушког пола. Како један добијамо од оца а један од мајке, видимо да у ствари од оца зависи ког је дете пола јер мајка даје један а како она има оба Х од ње добијамо сигурно Х а од оца можемо добити Х или Y хромозома сходно томе ће и пол бити одређен.

ХХ-женски пол ; ХY-мушки пол

И нешто сложеније....

       Наслеђивање боје очију

Зашто ако родитељи имају браон очи дете мора да има браон очи и да ли је тако?
Разлог је тај зато јер су неки гени доминантни у односу на друге. Доминантан ген одређује особину њеног носица. Неки гени поседују више облика. Па тако, рецимо, ген за боју очију је један али има облик браон боја очију, зелена боја очију, плава боја очију... Исто тако и ген за за боју косе- ген је један али има више облика : браон боја косе, плава боја косе... Ако неко на свом гену има и плаву боју очију и браон боју очију тј.  два облика тог једног гена, та особа ће имати браон боју очију јер је браон боја доминантна па она ''превлада'' над обликом плаве боје.
Ако особа А има такав ген за боју очију са два облика : браон и плавом бојом (облици једног гена) она ће имати браон боју очију јер је она доминантна и са особом Б која има исти ген, дакле са два облика : браон и плавом бојом и она ће имати браон боју очију опет због доминантности. Када они добију дете постоји вероватноћа од 50% да дете има плаве очи и 50% да има брао очи. Зато што од једног родитеља тј особе А ће да наследи један облик од његоа два а од другог родитеља, особе Б опет један од његова два облика. Ако дају оба браон облик дете ће имати браон очи. Ако један да браон облик а други плави облик дете добија један ген са два облика и има браон очи јер је облик браон доминантан у односу на плави облик. И ако обоје дају плави облик дете има ген са два плава облика и плаве очи. Али одавде видимо да само ако има оба плава облика тај ген имаће плаве очи. Тако да особе плавих очију могу да имају децу само плавих очију.

B-облик за браон боју ; b-облик за плаву боју

На слици видимо да када се укрсте B и b, дакле  Bb то је браон боја очију јер је B доминатно у односу на b , bb то је плава боја очију и BB је браон боја очију. B - представља облик тог једног гена.